Subotica Sajam
Saveti stručnjaka: Proizvodnja grožđa bez tretiranja
14.12.2015

O tradicionalnoj organskoj proizvodnji grožđa se može govoriti samo do sredine 19. veka, to jest do momenta kada su iz Amerike u Evropu prenete štetočine filoksera i gljivične bolesti (plemenjača i pepelnica), koje su uništile najveći deo površina pod vinovom lozom.

Loza je do tada gajena na sopstvenom korenu, nije imala poznatih štetočina ni bolesti, pa nije bilo potrebe za primenom sredstava za zaštitu. Plodnost zemljišta je popravljana stajnjakom.Vina su spravljana bez dodavanja hemijskih supstanci.

Zajedno sa lozom u vinogradu su gajene i razne voćne vrste, a na krajevima redova i po obodu vinograda uvek je bilo mnoštvo cvetnih i žbunastih biljnih vrsta, koje su bile idealno stanište za veliki broj ptica i korisnih insekata. U takvim vinogradima je vladao sklad žive i nežive prirode, sklad biljke, zemljišta i čoveka.

Kao rezultat industrijalizacije, tehničko-tehnološkog razvoja i porasta stanovništva na planeti, porasla je potreba za većom količinom hrane, što je bilo moguće ostvariti samo intenzivnom eksploatacijom zemljišta, uz primenu sve veće količine veštačkih đubriva, pesticida, modifikovanih organizamai drugih štetnih sredstava koja su trajno narušila ravnotežu prirodnih ekosistema. Hemijska industrija forsira upotrebu sve većeg broja novih, ubitačnih pesticida. Trenutno se u svetu koristi više od 700 različitih jedinjenja kao pesticidi.

Žrtva ove beskonačne trke je - čovek.

Tek u drugoj polovini XX veka, kada su posledice tehnološkog napretka postale alarmantne, probudila se ekološka svesti sve više jača želja za očuvanjem prirode i organskom proizvodnjom biljaka.

U Republici Srbiji je organska proizvodnja gržđa tek na početku. Na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcimatokom šest decenija oplemenjivačkog rada stvoreno je više interspecies stonih i vinskih sorti, specijalno namenjenih za alternativne oblike vinogradarske proizvodnje.

Sorte  vinove loze koje se mogu gajiti u Subotičko-horgoškoj peščari bez upotrebe pesticida ili samo minimumom tretiranja tokom vegetacije su:

BAČKA - sazreva 10 dana ranije od Talijanskog rizlinga

velike je rodnosti

dobro nakuplja šećer i ima umerene kiseline

otporna je na botritis, plemenjaču i oidium

Na osnovu dosadašnjih iskustava može se reći da je Bačka veoma pogodna za ravničarska područja, za ekološku proizvodnju grožđa i vina.

PETKA - sazreva 15 dana ranije od Talijanskog rizlinga

velike je i redovne rodnosti

traži dugu rezidbu

dobro nakuplja šećer

ima visoku otpornost na niske temperature

tolerantna je na plemenjaču i oidium

retko truli, formira gust špalir

PANONIA  - sazreva početkom septembra

redovno rađa, osrednje prinosna sorta

dobro nakuplja šećer i ima relativno visoke kiseline

skoro nema potrebe za uklanjanjem suvišnih lastara

otporna je na niske temperature

ima visoku otpornost na plemenjaču i oidium

daje elegantno sveže vino, slično Rajskom rizlingu

RUBINKA  - berba grožđa istovremeno sa Talijanskim rizlingom

srednje je rodnosti

dobro nakuplja šećer i ima visoke kiseline

ima mali broj zaperaka, formira redak špalir

zahteva malo rada sa zelenim delovima čokota

ima visoku otpornost prema niskim temperaturama

ima visoku otpornost na botritis

srednju otpornost na plamenjaču i oidium

Od introdukovanih vinskih sorti za preporuku su sorte vinove loze Bianca, Regent, Foenix, Orion. Od introdukovanih stonih sorti za proizvodnju bez tretiranja ili sa minimalnim tretiranjem preporučuju se sorte Ljana, Modova, Strašenski, Ester, Nero, Terez, Muskat de St. Vallier, a od domaćih stonih sorti Lasta i Karmen.

Sadni materijal većine naznačenih sorti vinove loze može se nabaviti u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima i u Institutu za vinogradarstvo u Kečkemetu (Republika Mađarska).

Pripremio Petar Kuntić, dipl.ing.

Povratak...

copyright © 2009  Subotičke pijace  all rights reserved
početna        o nama        pijace        informator        kvalitet        barometar        javne nabavke        kontakt