Subotica Sajam
Ovo možda niste znali : Pijačna ponuda iz drugog ugla - zelena salata
22.02.2016

Zelena salata (lainski Lactuca sativa) je jednogodišnja je ili dvogodišnja biljka. Salata je najčešće gajeno povrće u svetu. Jede se sveža, priprema se lako, brzo i na veliki broj načina.

Proizvodnja

Proizvodnja je relativno jednostavna zbog skromnih zahteva prema uslovima uspevanja, relativno kratke vegetacije, male energetske i visoke biološke i nutritivne vrednosti. Salata se proizvodi cele godine. Setva semena, češće sadnja kontejnerskog rasada, obavlja se na otvorenom polju (u bašti i na njivi), u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora, sa i bez dodatnog zagrevanja.

Salata dobro podnosi predkulture, kao i kulture koje slede posle nje. Kao predkultura salati odgovara svo povrće koje se đubri stajnjakom, kao što su paradajz ili kupusnjače, a posle nje se mogu sejati mrkva i peršun. U združenoj setvi ide uz praziluk, luk, kelerabu i radič.

Salati odgovaraju srednje teška do teška zemljišta. Najbolje uspeva na humusnim i ilovastim zemljištima koja su dobro obezbeđena hranivima, lako pristupačnom vodom i ne suše se brzo.

Zdravlje

Zelena salata smiruje nervnu napetost, jača srčani mišic, reguliše krvni pritisak i izbacuje višak vode iz organizma.

Bogata je mineralima - kalijumom koji jača imunitet i blagotvorno deluje na nerve, bubrege i srce, obiluje kalcijumom koji deluje protivupalno i od izuzetne je važnosti za kosti, mišiće, nerve, te natrijumom, zaduženim za regulaciju vode u organizmu i stvaranje sone kiseline u želucu.

Zelena salata sadrži veliki količinu vitamina C koji štiti organizam od prehlade, gripa i moždanog udara, a visok nivo ove supstance u krvi prevenira pojavu dijabetesa tipa 2, ali i hipertenzije jer podstiče stvaranje nitrit-oksida, materije koja otvara krvne sudove.

U salati ima dosta i vitamina E (snažan prirodni antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja i kanceroznih procesa), dok su vitamini A i B2 korisni za oči, kožu, sluznicu i polne žlezde, zbog čega ih neki nazivaju i "vitaminima lepote".

Pored toga, sadrži i folnu kiselinu, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar, mangan i cink, elemente koji su neophodni za dobro funkcionisanje mišića i zdravlje kože. U mlečnom soku iz ovog povrća nalazi se vredan sastojak laktukarijum kojeg najviše ima u korenu, lisnim rebrima, mladim stabljikama i "srcu" salate. Deluje kao blagi analgetik - ublažava bolove, smiruje nerve i uspavljuje.

Zelena boja salate potiče od hlorofila koji ima blagotvorno dejstvo u slučaju grčenja krvnih sudova, smanjuje krvni prisitak i podstiče aktivnost srčanog mišića. Sveža salata koristi se kao lek u slučaju opstipacije jer omekšava stolicu i omogućava potpuno bezbolno pražnjenje.

Istorija

Zelena salata se pominje u jednom spisu koji datira iz 400. godine pre nove ere, u kojem starogrčki istoričar Herodot o salati piše kao o leku protiv kašlja, astme, napetosti i nesanice, dok je slavni rimski lekar Galen oko 200. godine pre nove ere zabeležio: "Sve teže uspevam da zaspim, što zbog starosti, što usled navike da radim do kasno u noć. Da bih rešio taj problem, svake večeri pojedem činiju salate."

Povratak...

copyright © 2009  Subotičke pijace  all rights reserved
početna          o nama          pijace          informator          kvalitet          barometar          javne nabavke          kontakt         

menadžment

istorija

o subotici

dokumenti

 

 

mlečna

zanatska

voćna

teslina

zelenac

kvantaš