Subotica Sajam
Pijačna ponuda iz drugog ugla - paradajz
29.04.2016

Paradajz  (latinski Solanumlycopersicum) je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom i paprikom.Višegodišnja je biljka, ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodišnja. Iako spada u voće, paradajz je u kulinarstvu povrće.

Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Paradajz je sezonsko povrće, od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se nađe tokom cele godine.

Njegova crvena boja potiče od likopena koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vreme sunčanja poželjno jesti što više ovog povrća. Ustanovljeno je i da je delotvoran u prevenciji tumora prostate, zbog čega muškarci naročito treba da ga jedu. Paradajz je bogat i belančevinama, beta- karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom. U zavidnim količinama sadrži i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke.

Proizvodnja

U svetu se svake godine ubere preko 126 miliona tona paradajza, 45 miliona tona više od drugog najpopularnijeg voća, banana (81 milion tona). Jabuka se nalazi na trećem mestu  (55 miliona tona), a onda tek idu pomorandža, lubenica i jagoda. Prema procenama stručnjaka  od 65 do  69% svog ubranog paradajza u svetu završi u konzervama.

Vodeći proizvođači paradajza u Evropi su  Italija, Španija, Grčkai Holandija. Ukupna proizvodnja Evropske Unije iznosi oko 17 miliona tona godišnje, što je oko 13% svetske proizvodnje. Sa 31 milion tona godišnje, najveći svetski proizvođač paradajza je Kina.

Proizvodnja paradajza na otvorenom ograničena je klimatskim uslovima, prvenstveno temperaturama, i moguća je samo u bezmraznom razdoblju. Rast i razvoj, do prvih zrelih plodova, može trajati 90 do 110 dana. Prinos zavisi od perioda plodonošenja i temperatura u to vreme. Zeleni plodovi, koji su 2-3 dana izloženi temperaturi nižoj od 5 stepeni, ne mogu više sazreti.

Uzgoj paradajza može se vršiti gotovo na svim zemljištima. Međutim, najbolja su laka, propustljiva, strukturna i ocedna zemljišta, bogata humusom. Paradajz treba gajiti u plodoredu jer u monokulturi značajno smanjuje prinos, čak za 30 do 40 odsto. U plodoredu on dolazi na prvo mesto i veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Na istom mestu se može gajiti tek posle 3 - 4 godine. Najbolji predusevi za uzgoj paradajza su višegodišnje trave, leguminoze, a od povrća grašak, luk i kupus.

Poreklo

Paradajz potiče iz Južne Amerike. Genetički dokazi ukazuju na to da je predak paradajza bila zeljasta biljka sitnih zelenih plodova koja je uspevala na Peruanskim planinama. Od ove rane pomoćnice nastalo je desetak vrsta paradajza koje poznajemo danas. Jedna od vrsta, SolanumLycopersicum, preneta je u Meksiko, gde su je gajili i koristili u ishrani pripadnici tamošnje praistorijske civilizacije.

Veruje se da je španski istraživač Kortez prvi doneo male žute plodove paradajza u Evropu, nakon zauzimanja Astečkog grada Tenočtitlana (danas grad Meksiko) 1521, mada ima indicija da je Kristifor Kolumbo otkrio paradajz još ranije, 1493. Najraniji zapis o paradajzu u evropskoj literaturi potiče iz 1544. i sačinio ga je Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar koji ga je nazvao „pomod'oro", što znači zlatna jabuka.

Lekovitost

Deluje protiv alergija, anemije, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata, jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade

Zahvaljujući obilju likopena i vitamina C, paradajzpo mišljenju stručnjaka predstavlja hranu protiv starenja.Ova dva sastojka potvrđeni su saveznici u borbi protiv slobodnih radikala, pri čemu likopen održava tkiva mladim i elastičnim, a vitamin C kao antioksidans jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade.

Paradajz predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, koja može da zaštiti od mnogih bolesti.

Istraživanja su pokazala da je najdelotvorniji kao sok jer reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujući protiv malokrvnosti, reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume. Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa. Sok od paradajza smanjuje nivo lošeg holesterola, a samim tim smanjuje i opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima. Podstiče i stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog čega je koristan anemičnim osobama i dijabetičarima.

Naučna istraživanja pokazuju i da sok smanjuje slepljivanjetrombocita, te na taj način sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. 

Povratak...

copyright © 2009  Subotičke pijace  all rights reserved
početna          o nama          pijace          informator          kvalitet          barometar          javne nabavke          kontakt         

menadžment

istorija

o subotici

dokumenti

 

 

mlečna

zanatska

voćna

teslina

zelenac

kvantaš