Subotica Sajam
Pijačna ponuda iz drugog ugla - paprika
27.05.2016

Paprika (Capsicum annuum L) se koristi kao povrće, začin i lek. Upotrebljava se sveža, konzervirana (turšija), suva ili suva mlevena, odnosno „tucana".

Poreklo

Paprika je tropska biljka poreklom iz Centralne i Južne Amerike, odakle su je Španci doneli u Evropu početkom XVI veka. Bile su to ljute sorte sa sitnim plodovima, danas poznate kao „čili" i služile su kao začin umesto bibera. Imala je isti naziv kao i biber, koji se i do sada zadržao u engleskom jeziku (pepper). U naše krajeve je dospela iz Turske, te je naš, turski, mađarski i nemački naziv ove biljke isti.

Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata paprika, ili mala prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje, a u ishrani je najkorisnija ako se upotrebljava kao sveža.

Proizvodnja

Paprika je visokoakumulativna kultura, jer ostvaruje visok dohodak po jedinici površine. Gaji se na otvorenom polju i zaštićenom prostoru.  Najveći proizvođači paprike su Kina, Indonezija, Italija, Mađarska, Španija i Makedonija.

Papriku je najbolje gajiti na novim zemljištima, na kojima dugo godina nisu gajene biljke iz njene porodice kao što su paradajz, krompir, plavi patlidžan i krastavac. Najbolje uspeva u ratarskom plodoredu,  posle žitarica (strnina), u uslovima navodnjavanja.

Rod paprika obuhvata jednogodišnje biljke, visine do 1 metra. Listovi paprike su jajasti sa zašiljenim vrhom. Cveta u maju, a cvetovi su beli, crveni, svetložuti ili ljubičasti. Plod je kupast ili loptast. Miris i ukus ploda (blag, sladak do papreno ljut) zavisi od sorte i zrelosti. Duž nerava postoje žlezde koje sintetišu alkaloid kapsaicin koji je „odgovoran" za ljutinu i lekovitost paprike.

Lekovitost

Ovo izuzetno zdravo povrće nema veliku energetsku vrednost, pa je paprika pogodna za dijetalnu ishranu. Sirova paprika, kao i spremljena u jelima, pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba. Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.

I paprike i papričice bogate su mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.  Konzerviranjem se hranljiva vrednost bitno ne menja, a količina vitamina C kojeg ima u zavidnoj meri ostaje gotovo ista kao u svežoj paprici ili papričici.

Dokazano je da paprika ima čak četiri do pet puta više ovog vitamina nego limun i pomorandža. Zbog tako velikih količina vitamina C paprika se preporučuje kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta.

Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu paprike. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. Za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć jer predstavlja savršeni antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Osim afrodizijačkog dejstva, paprici se pripisuje i da ima stimulativnu moć na kožu glave, odnosno da sprečava pojavu ćelavosti.

Povratak...

copyright © 2009  Subotičke pijace  all rights reserved
početna          o nama          pijace          informator          kvalitet          barometar          javne nabavke          kontakt         

menadžment

istorija

o subotici

dokumenti

 

 

mlečna

zanatska

voćna

teslina

zelenac

kvantaš