О НАМА

Први писани документи о суботичким вашарима и пијацама, сачувани у турским тефтерима, датирају из 1570. и 1578. године. Из њих се види да су тадашњи становници града Сзоботка већ тада плаћали пијачне и вашарске накнаде и уједно били привилеговани да живе у насељу са градским правима, које има и организовану пијацу.

Kроз историју се може видети колико су пијаце биле значајне за развој ове средине. То потврђује и чињеница да је Војни шанац Суботица, привилегијом царице Марије Терезије, 7. маја 1743 године  проглашен привилегованом коморском варошицом по имену Сент Марија.

Једна од најзначајнијих предности ове привилгије била је чињеница да је, поред три ранија вашара, Суботица тада добила одобрење на још један вашар, а дозвољено јој је и да сваког понедељка организује недељни вашар.

Вашари су се у то време одржавали на православне свеце – Стевандан, Kрстовдан и Лазаревдан. Иако се у документима не спомиње место, односно локација одржавања вашара, претпоставља се да су одржавани на северној страни утврђења. Производи који су се тада могли наћи на вашарима су били углавном повртарски, а продавали су се и вино и риба.

Временом, град је растао, а број вашарских места се повећавао. Мењали су се радно време и места одржавања вашара. Тадашњим пијацама управљао је магистрат који је надзирао све учеснике у пијачној делатности и санкционисао их у случајевима кршења строгих правила. Чести сукоби због ривалства између произвођача, занатлија и трговаца из самог места и трговаца, односно, препродаваца из других градова, области и земаља, једна је од карактеристика овог доба пијачне продаје.

У Историјском архиву Суботице постоји план уређења пијачног простора у Суботици из 1791. године, који је један од најстаријих докумената такве врсте. План показује размештај закупљених тезги од стране трговаца, занатлија и произвођача, као и продаваца из околних места као што су Сегедин, Сомбор, Сента, итд.

Kако су се пијаце мењале кроз време

Занимљиво је да већина купаца у 21. веку пијаце углавном дели на зелене и робне. У пракси, данас је највише мешовитих пијаца на којима се може наћи различитих врста роба, у дијапазону од хране до занатских производа и робе широке потрошње, а  продавци на њима се труде да купцима на једном месту понуде што је могуће шири асортиман понуде.

У 19. и 20. веку није било тако.

Историја бележи да је Суботица имала низ специјализованих пијаца као што су: „Живинска пијаца“ (одржавана у улици Шандора Петефија), „Свињска пијаца“ (на Сомборском путу), „Лончарска пијаца“ (у улици Димитрија Туцовића, на којој су се продавале црепане, керамичке и порцуланске посуде), „Житна пијаца“ (Сомборски пут), „Папучарска пијаца“ (део улице испред Синагоге), „Пијаца сена“ (некадашња пијаца за сено се налазила на садашњем Пушкиновом тргу, због чега су га у народу звали и Трг сена).