U našoj zemlji paradajz, zajedno sa salatom i paprikom, predstavlja najčešće gajenu biljnu vrstu u svim oblicima zaštićenog prostora. Međutim, iako su na domaćem tržištu proizvođačima dostupni gotovo svi vodeći hibridi domaćih i inostranih semenskih kuća, koji se karakterišu izuzetno rodnim potencijalom, veoma mali broj povrtara postiže zadovoljavajuće prinose i u potpunosti iskoristi genetski potencijal tih hibrida. Pored toga, intenzivna proizvodnja podrazumeva konstantno gajenje paradajza na istom zemljištu, što može da dovede do smanjenja prinosa i preko 60%.
Rešenja za ovaj problem ima, a ovom prilikom izdvajamo tri koja se najviše koriste:
Kompletna zamena supstrata do dubine prodiranja korenovog sistema.
Ova mera je veoma retka i izuzetno skupa, te zbog neekonomičnosti nije zaživela u proizvodnji paradajza.
Sterilizacija zemljišta kao alternativa zameni supstrata.
Ova mera zahteva upotrebu velikih količina hemijskih sredstava, ali ni to ne garantuje potpuni uspeh. Obzirom da se iz ovako tretiranog supstrata (zemljišta) velikim količinama pesticida teško može dobiti zdrav plod paradajza, postavlja se pitanje šta je danas u savremenom povrtarstvu alternativa, a da se dobije zdraviji plod?
Kalemljenje paradajza je jedna od svakako najučinkovitijih metoda dobijanja zdravog paradajza, koju domaći povrtari još uvek veoma malo koriste.
Ova mera je naročito aktuelna u uslovima proizvodnje gde je nemoguće obezbediti potrebnu pauzu u gajenju. Pri ovoj operaciji naročito treba biti oprezan kod pravilnog izbora podloge za kalemljenje jer može da dođe do pojave inkompatibilnosti, u slučaju kada podloga i plenka ne odgovaraju jedno drugom. U tom slučaju jedna od alternativa je plavi patlidžan. Njegov koren je znatno otporniji prema zemljišnim štetočinima i bolestima od korena paradajza. Jedna od najopasnijih bolesti u proizvodnji paradajza je bakteriozno uvenuće, a od štetočina to su nematode na koje je plavi patlidžan znatno otporniji od paradajza.
Ovom merom utiče se na stvaranje pojačanog korenovog sistema, a samim tim je usisna moć korena patlidžana jača, pa se indirektno utiče i na povećanje prinosa. Kod ove mere mora se obratiti pažnja na različito vreme klijanja i nicanja paradjza i plavog patlidžana. Iskustvo govori da plavi patlidžan treba sejati tri do pet dana ranije od paradajza. Setva se izvodi u saksijama u gotov supstrat.
Rasad se kalemi nakon razvijanja prva dva ili tri lista. Prečnik stabla na mestu na kojem se preseca treba da bude od 1,6 do 1,8 mm. Obično od nicanja do ove faze prođe 12 do 15 dana. Kalemljenje se obavlja uobičajnim spajanjem stabla plavog patlidžana i paradajza, pod uglom od 30 stepeni. Spajanje dve biljke obavlja se silikonskim štipaljkama. Tokom narednih dana na mestu preseka stvoriće se kalus, tako da će biljka nastaviti potpuno nov život i rast sa novom podlogom od plavog patlidžana. Ceo proces, od nicanja do presađivanja nove biljke, traje oko 40 dana.
Kalemljenjem paradajza prosečan prinos se može povećati od 30% do 45%, a produkt su i puno zdraviji plodovi u odnosu na uobičajnu proizvodnju. Ova mera, uz provetravanje zaštićenog prostora, vođenje paradajza uz kanap i redovno orezivanje bočnih izbojaka, može doprineti da proizvođači u nekim godinama mogu proizvesti paradajz bez tretiranja u toku vegetacije.
O prednostima ove metode bi trebalo da razmisle i prozvođači paradajza u subotičkoj opštini, te da je uvedu u uobičajenu proizvođačku praksu.
Ovaj tekst ima za cilj da podstakne povrtare na razmišljanje da se poljoprivredni proizvod može proizvesti drugačije i zdravije.
Pripremio: Petar Kuntić, dipl.ing.