Proizvođači domaće hrane, koji svoje proizvode plasiraju na pijacama, veruju da kupci robu ove vrste vezuju za onoga ko je prodaje, odnosno da je po njemu prepoznaju i vrednuju. To je tačno! Istina, ne u potpunosti, ali svakako jeste jedna od specifičnosti pijaca. Verovatno i najznačajnija, jer su pijace kroz istoriju bile i ostale jedini oblici organizovane trgovine na kojima se kupac i proizvođač svakodnevno direktno sreću.
Međutim, sve izraženije društvene promene, koje donose nove navike i potrebe kupaca, sve jača i veća konkurencija drugih oblika trgovine, nameću potrebu da se pijace brzo i efikasno prilagođavaju vremenu. U sklopu ovog procesa kupci moraju biti apsolutni prioritet. Kako stari, sa već izgrađenim navikama i jasnim stavovima o prednostima kupovine na pijacama, tako i novi koje neprestano teba privlačiti i animirati.
Ključ opstanka i razvoja pijaca je u rukama mladih ljudi
Sva novija istraživanja o strukturi i promenama navika i potreba kupaca na pijacama ukazuju na činjenicu da populacija ljudi koja se redovno snabdeva “na tezgama” iz godine u godinu stari. Prosečan pijačni kupac je stariji od 50 godina, a populacija mladih ljudi u rasponu od 25 do 35 godina starosti dominantno preferira kupovinu svežeg voća, povrća i drugih životnih namirnica u supermarketima.
Rečju, jedan od “ključeva” opstanka i razvoja pijačne delatnosti je u rukama mladih ljudi! Upravo zbog njih, kao potencijlano novih kupaca, u tržišnoj utakmici, koja ne jenjava već desetak godina, na pijacama treba raditi na jačanju ponude takozvane vrednije hrane, odnosno životnih namirnica domaćeg porekla (voće i povrće, prerađevine od voća i povrća, mlečni proizvodi itd.), iz lokalnog okruženja, kojih uglavnom nema u ponudi supermakreta.
Da bi ovaj proces bio uspešan deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane postaje veoma važno i na pijacama. U praksi to znači da uz isticanje deklaracije, što je i obaveza proizvođača i prodavaca, treba raditi i na brendiranju proizvoda kako bi se i na jedan i na drugi način naglasio kvalitet i vrednost domaćeih proizvoda koji se prodaju na pijacama u odnosu na konkurenciju.
Dakle, Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji reguliše ovu oblast, treba podjednako shvatiti i kao obavezu i kao potrebu. Stupio je na snagu 1. marta 2020. godine, ali zbog pandemije korona virusa nije bio predmet većeg interesovanja medija. Zato u ovom broju “Informatora” dajemo kratak pregled najznačajnih delova ovog akta koji mogu biti interesatni proizvođačima domaće hrane na pijacama.
Opšti uslovi informisanja o hrani
Pravilnik se odnosi na upakovanu i neupakovanu hranu, a primenjuju se na hranu namenjenu krajnjem potrošaču i objektima javne ishrane. Pružanje informacija o hrani vrši se na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač, a naročito ne u pogledu karakterističnih osobina hrane, pripisivanja hrani osobina i svojstava koje ne poseduje itd.
Informacije o hrani treba da budu tačne, jasne i lako razumljive potrošaču. Navode se na etiketi koja je kao oznaka, robna marka, znak, slikovni ili drugi opisni prikaz, napisan, odštampan, označen ili utisnut na, ili pričvršćen za ambalažu ili posudu sa hranom.
Podaci o hrani koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije treba da budu napisani na srpskom jeziku, što ne isključuje mogućnost višejezičnog navođenja, razumljivi, vidljivi, čitljivi, da se ne mogu lako obrisati, to jest da ne budu prekriveni ili isprekidani drugim tekstom ili slikovnim prikazom.
Na deklaraciji upakovane hrane navode se sledeći podaci: naziv pod kojim se hrana stavlja u promet; spisak sastojaka; količina određenih sastojaka ili kategorije sastojaka; neto količina; rok trajanja; posebni uslovi čuvanja i/ili upotrebe hrane, ako utiču na svojstva hrane i rok trajanja; naziv i adresa/sedište subjekta u poslovanju hranom pod čijim se nazivom, odnosno poslovnim imenom hrana stavlja u promet, a koji je registrovan u Republici Srbiji; zemlja porekla ili zemlja i mesto porekla, uputstvo za upotrebu (kada u nedostatku takvog uputstva ne bi bila moguća pravilna upotreba hrane); stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola; nutritivna deklaracija; oznaka serije ili lota i kategorija kvaliteta ili klasa hrane, ako ta hrana, u skladu sa posebnim propisima, podleže kategorizaciji ili klasifikaciji.
Deklarisanje neupakovane hrane
Po definiciji neupakovana hrana je hrana koja se stavlja u promet bez prethodnog pakovanja ili se pakuje na mestu prodaje, u prisustvu krajnjeg potrošača ili je upakovana za direktnu prodaju.
Deklarisanje neupakovane hrane je nešto jednostavnije, pa su među obaveznim podacima: naziv pod kojim se hrana stavlja u promet; podatak o sastojcima koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije i podatak o subjektu u poslovanju hranom koji hranu pakuje na mestu prodaje krajnjem potrošaču.
Ovi podaci treba da budu istaknuti jasno, vidljivo i čitljivo na prodajnom mestu ili na posebnoj ambalaži, ako se hrana na prodajnom mestu drži u njoj.
Ostali podaci, propisani za upakovanu hranu (član 8. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane), uvek kada je to primenljivo se navode u pratećem dokumentu, koji je poslat pre isporuke hrane ili prati hranu prilikom isporuke. Ti podaci daju se na uvid krajnjem potrošaču, ako on to zahteva.
Naziv pod kojim se hrana deklariše je propisani naziv. U slučaju da naziv hrane nije propisan posebnim propisom, ili ako takav propis ne postoji, naziv pod kojim se hrana stavlja u promet može da bude uobičajen naziv hrane ili opisni naziv hrane.
Trgovačko ime, naziv marke proizvoda ili popularni naziv, kao i naziv koji je zaštićen pravima intelektualne svojine, ne može da zameni naziv hrane.
Za informacije o upakovanoj hrani odgovoran je subjekt u poslovanju hranom pod čijim se nazivom, odnosno poslovnim imenom hrana stavlja u promet, ili uvoznik ukoliko taj subjekt nije registrovan u Republici Srbiji. Za informacije o neupakovanoj hrani odgovoran je subjekt u poslovanju hranom koji pakuje hranu na mestu prodaje krajnjem potrošaču.