Sredinom februara ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doneo je Pravilniк o proizvodnji i prometu malih кoličina hrane biljnog poreкla, području za obavljanje tih delatnosti, кao i isкljučenju, prilagođavanju ili odstupanju od zahteva higijene hrane, koji će se primenjivati od 1. marta 2020. godine.
Ovim propisom malim proizvođačima neprerađene i prerađene hrane biljnog porekla treba da se omogući i olakša legalizacja proizvodnje i prodaja domaćih proizvoda kao što su brašno, peciva, testenine, voćni sokovi, proizvodi od termički obrađenog voća i povrća, proizvodi od sušenog voća, povrća i bilja, kiseli proizvodi od povrća, prerađene gljive, hladno ceđena biljna ulja i biljni sokovi.
Pravilnikom se propisuju uslovi za stavljanje u promet malih količina hrane biljnog porekla, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrsta hrane i mesto, odnosno područje na kome se proizvodi ove vrste mogu prodavati.
Prema pravilnku subjekti u poslovanju hranom su pravna (preduzetnici) ili fizička lica (poljoprivredna gazdinstva). Preciznije, poljoprivrednici koji proizvode i prerađuju hranu koja je poreklom sa njihovog gazdinstva, odnosno preduzetnici koji najmanje 50% sirovina za proizdvodnju obezbeđuju sopstvenom proizvodnjom.
U ovom broju „Informatora“ prenećemo delove pravlinika koji se odnose na poljoprivredna gazdinstva.
Upis objekta u centralni registar
Proizvođači hrane biljnog porekla prema pravilniku imaju obavezu da objekat u kojem proizvode upišu u Centralni registar objekata u kojima se proizvodi hrana. Omogućeno im je da svoje proizvode ponude na gazdinstvu, na zelenim pijacama, u maloprodajnim objektima na lokalanom trržištu, manifestacijama na teritoriji Republike Srbije i dostavom nakućnu adresu kupaca.
Proizvodi se, u zavisnosti od vrste, mogu prodavti upakovani ili neupakovani, ali se
ova druga opcija uglavnom odnosi samo na prodaju iz gazdinstva.
Hrana odnosno proizvodi koji se stavljaju u promet treba da budu deklarisani u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane
Pravilnikom su određene i maksimalne količine proizvoda koji se mogu proizvoditi i stavljati u promet. Proizvodnja brašna je limirana na 32.000 kilograma godišnje; testenina i biološki konzervisanog povrća (kiseli kupus, turšija isl.) na 20.000 kilograma; proizvoda od termički obrađenog voća (slatko, pekmez, džem isl.), sušenog i kandiranog voća na 16.000 kilograma; voćnih sokova na 16.000 litara, šušenog povrća i aromatičnog i začinskog bilja na 4.000 kilograma, hladno ceđenih biljnih ulja na 8.000 litara godišnje itd. Kvote za preduzetnike koji rade u objektima malih kapaciteta su duplo veće.
Pravilnik dozvoljava i da se na gazdinstvu proizvodi više vrsta hrane, ali tako da zbir procentualnih udela količina pojedinih vrsta hrane koje se proizvodi i stavlja u promet, u odnosu maksimalno utvrđene količine na godišnjem nivou, za te vrste hrane, ne prelazi 100%.
Na mestima prodaje proizvođaći malih količina hrane biljnog porekla treba da vidno istaknu osnovne podatke o proizvodnji na gazdinstvu ili objektima malog kapaciteta.
Objekti i oprema
Prostorije, prostori i oprema za proizvodnju i promet na mestu gazdinstva mogu biti u sastavu stambenog objekta domaćinstva i mogu se koristiti i za potrebe domaćinstva. Međutim, aktivnosti u stambenom delu domaćinstva ne smeju da ugrožavaju uslove higijene i bezbednosti u proizvodnji i prometu hrane.
Prostor za direktnu prodaju proizvoda krajnjem potrošaču može se nalaziti na gazdinstvu.
Objekat za proizvodnju hrane na gazdinstvu treba da ima sledeće uslove::
- da je prostor za preradu smešten odvojeno od objekata za držanje životinja, u cilju sprečavanja rizika od kontaminacije iz okoline;
- da različite aktivnosti vezane za proces proizvodnje i pripreme za promet (seckanje, mlevenje, omotavanje/vakumiranje i pakovanje) mogu da budu vremenski odvojene;
- da kućna oprema za toplotnu obradu hrane može da se koristi, ako su preduzete mere da su aktivnosti proizvodnje vremenski odvojene od pripreme hrane za upotrebu u sopstvenom domaćinstvu;
- da objekat ima prostoriju za biološko konzervisanje i rashladni prostor za skladištenje hrane u zavisnosti od proizvodnog procesa i vrste hrane;
- da u prostoriji za preradu ili u njenoj neposrednoj okolini ima najmanje jedna oprema za pranje ruku;
- da se posuđe, pribor i oprema čiste, dezinfikuju i čuvaju u proizvodnom prostoru;
- da kućni toalet može da se koristi, ako se nalazi u neposrednoj blizini;
- da prostor za presvlačenje može biti u kući ili izvan objekta za proizvodnju hrane, ako se nalazi u neposrednoj blizini;
- da sirovine i proizvodi mogu da se čuvaju u istoj komori za hlađenje, odnosno prostoru za skladištenje.
Proizvođačii malih količina hrane biljnog porekla koji primenjuje tradicionalne metode i posluje sa proizvodima sa tradicionalnim karakteristikama, imaju nešto fleksibilnije obaveze kada je reč o objektima i opremi.